Finansije i Osiguranje - Srbija

Veliki jaz u prosečnim primanjima u Evropi, koliko vredi plata u Srbiji

Ekonomista Dragovan Milićević upozorava da realni standard najviše određuju cene hrane i energenata i dodaje da je razlika između zemalja direktno povezana sa ukupnom makroekonomskom snagom određene države.

Minimalne zarade u Evropi značajno se razlikuju od zemlje do zemlje. Prema podacima Evrostata, oko 12,8 miliona radnika u 22 zemlje EU prima minimalnu platu ili manje, zbog čega se svako novo povećanje pažljivo prati. Ipak, početkom 2026. godine, oko trećine zaposlenih na minimalcu nije dobilo nikakvo povećanje, dok u četiri zemlje plata nije rasla tokom cele prethodne godine.

U zemljama Evropske unije, bruto minimalna plata kreće se od 620 evra u Bugarskoj do 2.704 evra u Luksemburgu. Među zemljama kandidatima, Ukrajina se izdvaja sa svega 173 evra, dok je u Moldaviji minimalac 319 evra. Srbija je 22. na listi sa 744 evra. To je bruto minimalna zarada, dok je neto 550 evra.

Prilikom poređenja minimalnih zarada među državama, standard kupovne moći je važan jer se troškovi života znatno razlikuju. Kada se zarade prilagode kupovnoj moći, razlike među zemljama postaju znatno manje nego u nominalnim iznosima.

U tom smislu, među 22 zemlje EU, minimalna zarada se kreće od 886 evra u Estoniji do 2.157 evra u Nemačkoj. Iako se rangiranja donekle menjaju, prvih devet zemalja ostaje isto i u evrima i po standardu kupovne moći.

Osim Albanije, zemlje kandidati EU ostvaruju bolji rezultat, sa većom kupovnom moći od više država članica EU. Među 27 zemalja, Rumunija je najveći dobitnik, jer se njen plasman popeo sa 20. na 12. mesto. Severna Makedonija takođe napreduje, sa 26. mesta na 20. Srbija napreduje sa 22. na 17. mesto, dok se Turska pomera za tri pozicije naviše.

Doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević rekao je za RTS da su velike razlike u visini zarada među zemljama Evropske unije posledica ukupne makroekonomske snage država.

Odgovarajući na pitanje zašto postoji značajan jaz između najnižih i najviših zarada u EU, Milićević ističe da su primanja direktno povezana sa snagom privrede.

“Zarada je inkorporirana u ukupnu makroekonomsku situaciju zemlje. Ako imate zemlju sa visokim BDP-om, sa dobrom privrednom strukturom, konkurentnu zemlju, imaćete i veće zarade. Zarada je praktično deo troška kompanije i zavisi od toga kolike prihode kompanija ostvaruje“, objašnjava Milićević.

Nominalna zarada i kupovna moć

Govoreći o razlikama između, na primer, Bugarske i Luksemburga, Milićević naglašava da je ključno praviti razliku između nominalne zarade i zarade prilagođene paritetu kupovne moći.

"Jedno je nominalna zarada – 1.000, 1.500 ili 2.000 evra. Drugo je zarada prilagođena paritetu kupovne moći. Kada se zarade prilagode, razlike su i dalje značajne, ali su često manje nego što se čini na prvi pogled“, navodi Milićević.

Kao primer ističe Švajcarsku, koja ima sedam puta veću prosečnu zaradu od Srbije. Međutim, kako je istakao, to ne znači da su sedam puta bogatiji od Srbije.

"Relativni nivo cena je tamo znatno viši, pa je realna razlika manja nego što nominalni iznosi pokazuju. Kupovna moć je ključna“, naveo je ekonomista.

Prosečna, medijalna i minimalna zarada

Milićević podseća da postoje različiti pokazatelji zarada – minimalna, prosečna i medijalna.

"Prosečna zarada je ukupan iznos isplaćenih plata podeljen brojem zaposlenih i često ne daje realnu sliku. Medijalna zarada pokazuje nivo ispod kojeg primanja ima 50 odsto zaposlenih, a iznad kojeg je drugih 50 odsto. Ona bolje oslikava raspodelu“, objašnjava on.

Prema podacima za novembar 2023. godine, prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 111.983 dinara, dok je medijalna bila 86.702 dinara. Neto zarade su u prošloj godini nominalno porasle 11,2 odsto, a realno 6,9 odsto.

Razlika između prosečne i medijalne zarade, kako kaže, ukazuje na nejednakost u raspodeli.

"Što je veći odnos prosečne u odnosu na medijalnu zaradu, to je izraženija nejednakost. U višim zaradama su složeniji poslovi, upravljačke funkcije, koje imaju bonuse“, navodi Milićević.

Dodaje da minimalnu zaradu prima između 30 i 40 odsto zaposlenih, dok tek zaposleni u sedmom decilu i iznad njega dostižu nivo prosečne zarade.

Potrošačka korpa i realni život

Kada je reč o životnom standardu, Milićević ističe da inflacija značajno utiče na realnu vrednost primanja.

"Realan rast zarada treba posmatrati u odnosu na inflaciju. Ali, problem je što cene hrane i energenata, kao esencijalnih dobara, često rastu brže od prosečne inflacije. To direktno pogađa standard stanovništva“, upozorava on.

Navodi da se vrednost standardne potrošačke korpe kreće oko 90.000 dinara, što je više od medijalne zarade. "Statistički gledano, teško je da potrošačka korpa bude jednaka prosečnoj zaradi, iako bi to u praksi bilo poželjno“, dodaje ekonomista.

Ipak, napominje da određeni broj građana ima dodatne prihode od imovine ili kapitala, što utiče na ukupnu sliku.

Da li možemo stići razvijene zemlje

Na pitanje koliko je vremena potrebno da Srbija dostigne razvijene evropske ekonomije, Milićević je oprezan.

"Ako bi oni stajali u mestu, trebalo bi nam mnogo godina. Ali, i oni napreduju. Da biste stigli Nemačku, morali biste da imate nenormalno visoke stope rasta dugi niz godina. Sa rastom od tri do četiri odsto godišnje, potrebne su decenije“, ocenjuje on.

Govoreći o mogućim merama države, kontroli cena, većim socijalnim davanjima ili poreskim olakšicama, Milićević ukazuje na ograničenja.

"Kontrola cena ne daje rezultate, osim eventualno za nekoliko esencijalnih proizvoda. Povećanje socijalnih davanja je teško uz ovakvu strukturu budžeta, a poreske olakšice znače ili veći deficit ili novo zaduženje. Ako nekome date, od nekoga morate da uzmete“, zaključuje Milićević.